KARAKTERISTIKE DOBRIH ANAGRAMA

(preuzeto iz knjige "World of Anagrams" Zorana Radisavljevića i prevedeno i prilagođeno na srpski jezik)

1) Veza anagrama sa rešenjem

Da bi anagram bio visokog kvaliteta, neophodno je da ima vezu sa rešenjem. Prema tome, anagram: I SMELA JE I VRSNA! (Serena Vilijams), iako ima određeni smisao i kvalitet, ne može se smatrati izvanrednim, jer iako je fraza interesantna, nema dovoljno jaku vezu sa rešenjem.

Anagramisti obično u ponuđenim slovima primete zanimljivu reč, koja će biti glavna veza sa rešenjem. To ipak nije dovoljno jer je neophodno upakovati ostatak slova u harmoničnu celinu. Nekad je to proces za koji je potrebno dosta vremena, a nekad se ideja veoma brzo prikaže anagramisti.

U našem primeru moguće je napraviti sjajan anagram: SERVA MI JE SILNA!

2) Razumljivost

Dobri anagrami su obično razumljivi pri prvom čitanju.

3) Izbegavanje dodatnih objašnjenja

Najbolji anagrami su oni koji sami sebe opisuju i kojima nisu potrebni nikakvi naslovi ni objašnjenja.

4) Izbegavanje nestandardnih reči i fraza

Iako ponekad upotreba neologizama može da bude zanimljiva, tu ne treba preterivati. Takođe nije dobro mešati strane i domaće fraze i praviti sumnjive jezičke konstrukcije.

5) Izbegavanje ponavljanja korena reči ili celih reči u temi i anagramu

Nisu prihvatljivi anagrami poput: ENO PRIČICA! (pričaonice). Ipak, pri pravljenju veoma dugih anagrama prihvatljiva su izvesna ponavljanja.

6) Genijalnost i duhovitost

Anagram je interesantna i zabavna igra slovima. Što je anagram genijalniji i duhovitiji, to će ostaviti lepši utisak na posmatrača.

7) Gramatička ispravnost

Pri pravljenju anagrama neguje se bogatstvo jezičkog izraza, pa je veoma važno da sam anagram i njegovo rešenje budu gramatički ispravni. Takođe treba voditi računa kod pisanja stranih vlastitih imena.

8) Redosled reči

Veština anagramiste se ogleda i u načinu na koji on ili ona određuje red reči u anagramu.

9) Izbegavanje neželjenog ostatka

Tokom premetanja slova anagramisti ponekad ostane jedno-dva slova viška, a taj problem se rešava stavljanjem uzvika poput: E, O, AH, OH, UH, EJ, MA, HM, JU... na početak anagrama. U ovome ne treba preterivati i taj metod treba koristiti samo ako je ostatak fraze veoma lep.

10) Korišćenje opšte poznatih tema

Malo poznate ličnosti i pojmove i retko korišćene reči i izraze bi trebalo izbegavati pri odabiru teme za anagramiranje.