(preuzeto iz knjige "World of Anagrams" Zorana Radisavljevića i prevedeno i prilagođeno na srpski jezik)
1) Veza anagrama sa rešenjem
Da bi anagram bio visokog kvaliteta, neophodno je da ima vezu sa rešenjem. Prema tome, anagram: I SMELA JE I VRSNA! (Serena Vilijams), iako ima određeni smisao i kvalitet, ne može se smatrati izvanrednim, jer iako je fraza interesantna, nema dovoljno jaku vezu sa rešenjem.
Anagramisti obično u ponuđenim slovima primete zanimljivu reč, koja će biti glavna veza sa rešenjem. To ipak nije dovoljno jer je neophodno upakovati ostatak slova u harmoničnu celinu. Nekad je to proces za koji je potrebno dosta vremena, a nekad se ideja veoma brzo prikaže anagramisti.
U našem primeru moguće je napraviti sjajan anagram: SERVA MI JE SILNA!
2) Razumljivost
Dobri anagrami su obično razumljivi pri prvom čitanju.
3) Izbegavanje dodatnih objašnjenja
Najbolji anagrami su oni koji sami sebe opisuju i kojima nisu potrebni nikakvi naslovi ni objašnjenja.
4) Izbegavanje nestandardnih reči i fraza
Iako ponekad upotreba neologizama može da bude zanimljiva, tu ne treba preterivati. Takođe nije dobro mešati strane i domaće fraze i praviti sumnjive jezičke konstrukcije.
5) Izbegavanje ponavljanja korena reči ili celih reči u temi i anagramu
Nisu prihvatljivi anagrami poput: ENO PRIČICA! (pričaonice). Ipak, pri pravljenju veoma dugih anagrama prihvatljiva su izvesna ponavljanja.
6) Genijalnost i duhovitost
Anagram je interesantna i zabavna igra slovima. Što je anagram genijalniji i duhovitiji, to će ostaviti lepši utisak na posmatrača.
7) Gramatička ispravnost
Pri pravljenju anagrama neguje se bogatstvo jezičkog izraza, pa je veoma važno da sam anagram i njegovo rešenje budu gramatički ispravni. Takođe treba voditi računa kod pisanja stranih vlastitih imena.
8) Redosled reči
Veština anagramiste se ogleda i u načinu na koji on ili ona određuje red reči u anagramu.
9) Izbegavanje neželjenog ostatka
Tokom premetanja slova anagramisti ponekad ostane jedno-dva slova viška, a taj problem se rešava stavljanjem uzvika poput: E, O, AH, OH, UH, EJ, MA, HM, JU... na početak anagrama. U ovome ne treba preterivati i taj metod treba koristiti samo ako je ostatak fraze veoma lep.
10) Korišćenje opšte poznatih tema
Malo poznate ličnosti i pojmove i retko korišćene reči i izraze bi trebalo izbegavati pri odabiru teme za anagramiranje.
